Vidovitost

Vidovita ličnost je u stanju da udaljene optičke ili akustičke događaje sazna neposredno, bez ikakvih veštačkih pomoćnih sredstava.

Pojedini ljudi poseduju taj Božji dar još od rođenja, dok neki to razvijaju kasnije, tokom svog života. Vidovitost se može pojačati ili razviti aktiviranjem takozvanog trećeg oka ili šeste čakre. Pomoću ove čakre aktiviraju se intuicija i vizije koje vidovita ličnost prima iz spoljašnje sredine.

Znamo da pojedini zavidni, ljubomorni ljudi žele da utiču i kontrolišu živote drugih. Ponekad, takvi nemoralni i pokvareni ljudi su i u našoj blizini i pokušavaju da promene i našu ličnu sudbinu, da naš život bude asocijacija za nesreću, zlu kob. Ako se unapred uoči, predvidi neka lakša ili teža bolest, može se prilagoditi ishrana, biti obazriviji u budućnosti. Ako se ustanovi neki problem, on se može i neutralizovati sa odgovarajućim energetskim zaštitama.

Svi ljudi poseduju intuiciju. U pojedinim razdobljima života intuicije su slabe, gotovo nikakve, dok su ponekad vrlo snažne i intenzivne. Danas u svetu postoje mnogi instituti koji se bave paranormalnim pojavama. Vidovitost je paranormalna pojava. Naučni aparati još nisu u tehničkoj mogućnosti da objasne i dokažu kompleksnu zakonitost paranormalnih pojava. Upravo zbog svoje nemogućnosti, ne bi smeli osuđivati ljude koji pokušavaju doći do viših spoznaja.

Snažne intuicije, po pravilu, imaju vidovnjaci. Ali, vidovnjak ili vidovnjaci ne moraju svaki dan imati istu jačinu osećaja. Vizije, čudne osećaje, vidovita osoba može primati i u trenucima kada o tome ni ne razmišlja. Vrlo često, vidovnjak ili vidovnjakinja biva obasuta, preplavljena najrazličitijim osjećajima. Retki ljudi imaju sposobnost da tačno vide stvar ili događaj, jer većima vidi simbole ili prosto, samo oseća celim svojim bićem da će se nešto dogoditi ( dobro ili zlo ).


Vidovitost se može podeliti na:

Kriptoskopija – kada jedna vidovita osoba može čitati zatvorene knjige ili prepoznavati predmete, stvari u zatvorenoj kutiji.

Autoskopija – dobijanje tačnih vizija svojih unutrašnjih organa (posmatra se protok krvi, zastoj u funkciji pojedinih organa ,…).

Eteroskopija – mogućnost da jedna vidovita osoba vidi unutrašnje organe neke druge osobe i da postavi vidovnjačku dijagnozu.

Inverzija – vidovitost na osnovu prvog kontakta, dodir sa rukom (bez korišćenja čula vida).

Telestezija – kada jedna osoba u snu, u budnom stanju, ili u delimičnom transu prima razne informacije (ljudi, događaji,…) na daljinu u obliku slika, koje zaokupljaju celo njegovo vidno polje. Na taj se način mogu dijagnostifikovati razna oboljenja i slabosti.

Vidovitost osoba i stvari – kada neka osoba ima ukazanje nekih bića npr. umrlih ljudi, svetaca, demona, patuljaka, vila,…

Putujuća vidovitost – ovaj tip vidovitosti je veoma teško objasniti. Radi se o vidovnjaku koji uz pomoć transa ili sna uspeva da napusti svoje materijalno telo, otputuje na neke daleke destinacije, a po povratku u svoje telo da bude u mogućnosti da ispriča i najsitnije detalje svog putovanja. Mnogi još kažu, to je astralna projekcija, ekstratelesno iskustvo ili bilokacija. Astralno telo (energetsko) povezano je sa materijalnim telom sa srebrnom niti (špaga). Ta srebrna nit omogućava da napustimo materijalno telo i da se ponovo u njega vraćamo. U trenutku kada umiremo srebrna nit puca, lomi se, naša nekadašnja živuća bioenergija odlazi u druge dimenzije, pa više nema priliku da se vrati u materijalno telo koje od tog trenutka počinje trunuti i zauvek nestajati. Astralno područje je neobičan svet. Tamo ne postoje forme (oblici), dimenzije, tamo je sve podređeno nežnim vibracijama, tu je smeštena kompletna memorija univerzuma – prošlost, sadašnjost i budućnost – informacije o celom svetu.

Spontana vidovitost. U spontanu vidovitost najvećim delom ulaze snovi, neočekivane intuicije ili vizije u potpuno budnom stanju. Čest je slučaj da vidovnjaci nemaju uvek spontane vizije (veliki broj ljudi u jednom danu), već svoja čula i vizije stimulišu, pojačavaju sa magičnim kartama (tarot karte, ciganske karte, karte za igru,…), kristalnom kuglom, talogom kafe (proricanje iz šolje), hiromantijom (proricanje iz dlana), viskom za radiesteziju…

Kartomantija, gledanje i tumačenje simbola iz karata je jedna umetnost proricanja. Ta umetnost se događa u telepatskom kontaktu i vidovitosti između osobe koja gleda, tumači karte i osobe za koju se otvaraju i bacaju karte. U proricanju sa tarot kartama može se tačno odrediti događaj koji će se desiti, videti težina dešavanja, videti da li se može unapred intervenisati da bi se taj događaj ublažio ili u potpunosti izbrisao.


Eksperimentalno istraživanje fenomena vidovitosti:

Ako eksperimentator u parapsihološkoj laboratoriji promeša špil karata i taj špil da nekoj osobi koja uspeva da korektno pogodi redosled karata u izmešanom špilu, ta majstorija se može nazvati vidovitošću. Primeri čiste vidovitosti su prilično retki, jer obično neka osoba – bez obzira koliko daleko bila zna informaciju i u takvim slučajevima to znanje može da se pripiše TELEPATIJI. Kada neka osoba konsultuje nekog “vidovnjaka”, informacija koju dobije je po pravilu već poznata toj osobi – u tom slučaju ona može biti telepatski posredovana ili pak biti primer retrospoznaje vidovnjaka. Ako je informacija proročanska, ona je prividno forma PREKOGNICIJE. Uprkos lošoj reputaciji komercijalnih “vidovnjaka” i teškoće da se specifikuju uslovi delovanja čiste vidovitosti, odvojeno od drugih PSI sposobnosti, dokazi, i anegdotski i eksperimentalni, da vidovitost postoji su znatni. Anegdotski dokazi iz života uključuju dela “medijuma-detektiva” koji su pomogli policiji u slučajevima ubistava i traganju za nestalim osobama i angažovanje rašljara, koji ponekad rade samo pomoću mape u lociranju nestalih predmeta, rđavih podzemnih struja, vodenih i gasnih tokova ili mineralnih nanosa. Među bogatim eksperimentalnim dokazima u parapsihološkoj literaturi su eksperimenti Puthofa i Targa – REMOTE VIEWING (MOGUĆNOST VIĐENJA NA VELIKOJ UDALJENOSTI) i rezultati eksperimenata sa pogađanjem karata koje su vodili brojni istraživači. U XIX veku Anton Mesmer i njegovi sledbenici zabeležili su mnoge slučajeve u kojima su ljudi u stanju, tada zvanom hipnotički san, davali opise aktuelnih udaljenih događaja koji su kasnije verifikovani. Moderni kontrolisani eksperimenti koji su uključivali hipnozu takođe su pokazali da je u proseku jedna od deset osoba sposobna da ispolji vidovnjačke sposobnosti u transu. Posebno su eksperimenti u PSIHOMETRIJI često davali impresivne rezultate sa osobama pod hipnozom. Vidovnjačka realnost /Clairvoyant reality/ Lešan (Lawrence LeShan) uverava da postoje dva odvojena nivoa realnosti, “čulna realnost” i “vidovnjačka realnost”. Paranormalne sposobnosti se razvijaju, kaže on, kada osoba pređe iz čulne u vidovnjačku realnost. Razlika između ove dve realnosti je razlika misli i stava, načina gledanja na svet. Većina nas živi veći deo vremena na nivou čulne realnosti, bazirajući naše misli na informacijama koje dobijamo preko naših čula. Mi vidimo ljude i stvari kao posebne entitete i smatramo da su, s njima u vezi, najvažnije odlike koje ih čine individualnim. S druge tačke gledišta, iz vidovnjačke realnosti važna stvar u vezi jedne individue je njegov ili njen odnos prema ostatku univerzuma. Sva bića čak i nežive stvari kao stena, voda, i zemlja – vide se kao delovi celine. Vreme se, takođe, opaža drugačije i ono ne mora obavezno da teče u jednom pravcu ili istom brzinom. Naši obični koncepti o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti vide se kao iluzije. Razlučujući i opisujući ove dve vrste realnosti, Lešan navodi nekoliko modernih fizičara. Atomski fizičar Openhajmer (J. Robert Openheimer), npr. potvrđuje postojanje dve realnosti ovim rečima: “Ova dva načina mišljenja, način koji podrazumeva vreme i istoriju i način koji podrazumeva večnost i bez-vremenost, deo su ljudskog truda da shvati svet u kome živi. Nijedan od njih ne sadrži onaj drugi, niti se može pretvoriti u njega. Oni su, kao što smo mi naučili da kažemo u fizici, komplementarni pogledi i svaki dopunjuje onaj drugi, a nijedan ne kazuje celu priču.”