Medicinska astrologija
Medicinaska astrologija je veština utvrđivanja bolesti i slabosti, kojim je neka osoba naklonjena, kroz proučavanje njenog ličnog horoskopa. Postoji verovanje da zvezdane konstalacije , u času rođenja , nagoveštavaju potencijalna oboljenja , koja mogu biti izazvana prelaskom planeta preko osetljivih zona natalne karte tokom sledećih godina.
Tačnost prosuđivanja zahteva bogato iskustvo i sposobnost sagledavanja kao celine, uspostavljane ravnoteže i mnogostrukih veza između raznovrsnih i često suprotstavljenih svedočanstava pre donošenja temeljnog zaključka.
Jedan od glavnih ciljeva medicinske astrologije je prevencija pojava bolesti u onim periodima života određene osobe, za koje njen razvojni horoskop pokazuje da će biti izložena neobično neskladnim planetarnim uticajima. Duboko ukorenjen princip astrologije tvrdi da : zvezde usmeravaju, a ne prisiljavaju. Zato je važno zapamtiti da je zdravlje uvek moguće popraviti , i da se nevolje koje zadaju planete mogu otkloniti u velikoj meri, pa čak i prevazići kroz samodisciplinu, ispravnu dijetu i harmonično mišljenje.
Astrologija je u stanju da pruži vredne i ponekad tačnije – indicije o prirodi i poreklu neshvatljivih simptoma. U domenu preventivnih medicinskih ispitivanja , stručno izrađen horoskop mogao bi biti od velike pomoći. Isti važi za sve ostale entitete bolesti . Svaki od njih poseduje odgovarajuću planetarnu formulu i konstatu u natalnoj karti, koja upozorava iscelitelja upućenog u astrologiju, i omogućava mu da dođe do ranije i , ponekad , tačnije dijagnoze, nego lekar koji zavisi od simptoma, laboratorijskih analiza i pacijentove bolesti. U porastu je naročito na zapadu i broj lekara koji astrologiju koriste kao skrivenu pomoćnicu u dijagnostici . Medicinska nauka takođe počinje da prihvata individualne razlike u potrebama za biohemijskim solima, hranjivim materijama i vitaminima. Ovog mišljenja se već dugo drže astrolozi, koji poučavaju da rođeni u svakom znaku zodijaka imaju određene nutricionalne zahteve i nedostatke, uslovljene svojim planetarnim tipom.
Tokom prošlog veka napredak u fizici i srodnim disciplinama narušio se dotada preovlađujući materijalistički koncept kosmosa. Ne samo Ajnštajnov rad na gravitacionim i elektromagnetskim poljima, već i skora otkrića o svemiru , podržavaju mnoge astrološke hipoteze. Dokazano je da su Zemlja i Sunce, planete i fiksne zvezde, tela pod naponom i poseduju magnetska polja različitih intenziteta. Medicinska astologija je spremna da ode korak dalje. Ona želi da pokaže kako su te sile- magnetnih polja, odgovorne ne samo za psihološke promene u ljudima , već i za organske slabosti i predispozicije za razna fizička oboljenja.
Istorijska veza astrologije i medicine
Veza između astologije i medicine nalazimo još u periodima praistorije. Oklutisti polaze od legende o Atlantidi. Oni se drže tvrdnje kako su sveštenici – lekari izgubljenog kontinenata lečili sve bolesti, u osnovi, kao neslaganja između ljudskog tela i vanzemaljskih uticaja.
Većina istoričara drži da početak astrološke medicine treba tražiti kod starih Haldejaca koji su prvi sistematski proučavali zvezde. Mesopotamski naučnici su takođe otpočeli sa posmatranjem međusobnih veza između konfiguracija nebeskih tela i pojave različitih bolesti, kako kod pojedinaca ili u slučajevima nacionalnih epidemija. Svaka planeta se identifikovala sa određenim travama koje su se u određeno vreme sakupljale i bile korišćene kao lekovi za oboljenja, vezana za planete koji su im bile pripisane kao vladaoci.
Ljudi Starog veka su bili svesni uslovljenosti rasta i zrelosti biljnog sveta i , u velikoj srazmeri, čoveka , od strane velikog tela svetlosti, koje je vladalo po danu.
Egipćani su takođe smatrali Sunce i telesnim božanstvom ( obožavanim kao Ra i Amon –ra) stvarno Sunce, vladar svoda nebeskog i idealni vladar svemira kao kralj bogova. Persijanci , Izraelci –svi su oni priznavali moćni uticaj najuzvišenijeg svetla, pri čijoj pojavi sva ostala svetla nestaju.
Posle Egipta medicinska astrologija je svoj najpuniji i završni razvoj dosegla u helenističkoj kulturi, gde ju je grčki genij razvio i pročistio u precizan sistem , koji je do nas stigao skoro nepromenjen.
Upotreba planetarnih podataka u veštinama lečenja, široko je prihvaćeno među mnoštvom značajnih lekara i klasičnog sveta. Hipokrat otac medicine , ne samo da je i sam duboko proučavao astrologiju, već je i svoje učenike podsticao da to čine. On je bio lekar koji je koristio astrološke podatke kako bi utvrdio krize u razvoju bolesti.
Po osvajanju Egipta i Haldeje, Aleksandar Veliki je osnovao medicinsku školu i muzej u Aleksandriji, jednom od najvećih tadašnjih centara nauke u Starom svetu. Više od tri veka potom , naučnici iz svih krajeva Mediterana dolazili su u egipatski grad da okončaju svoje studije medicine. Jedan od savršenih studenata koji su se upisali u ovaj centar, Galen, rodom iz Perigrama u Maloj Aziji ostao je dominantan figurom medicine više od hiljadu godina. On je kao njegov uvaženi prethodnik Hipokrat, smatrao proučavanje nebeskih fenomena u vezi sa bolešću, važnim delom lekarske veštine. On beleži da se nebeska situacija , doba godine i oblast i zemlje, moraju uzeti u obzir dijagnosticiranju i lečenju ljudskih oboljenja.
Najranija poznata rasprava na latinskom jeziku. Astronomicon, rimskog naučnika Manilija, napisana za vladavine Avgusta, uvela je koncept zodijačkog čoveka. Po ovom sistemu, svaki organ i svaki anatomski deo ljudskog tela stavljen je pod uticaj jednog zodijačkog znaka. Tako je glavom vladao Aries, vratom Taurus i tako dalje. Horoskopi izrađeni viđenijim ličnostima, uključujući tu rimske imperatore, pružali su detaljne i ponekad nemilosrdno iskrene ocene budućeg zdravlja i navika vlasnika natalne karte.
Jevreji su , u stvari bili ti koji su , kroz svoje tajne tradicije, sačuvali astrologiju, iz vavilonskog i egipatskog perioda njihove istorije.
U osmom veku je i čuveni bagdadski kalif, Harun-Al-Rašid, naredio da se na arapski prevede čuveni Ptolomejev tekst. Kada su Mavari zauzeli Španiju, sa sobom su doneli ovo i neka druga dela o nebeskim uticajima, od kojih je izvestan broj imao obilne primese jevrejskog misticizma. Ovim putem je astologija ponovo uvedena u srednjovekovnu Evropu. Odeljenja za astrologiju su osnovanu na univerzitetima u Kordovi i Toledu i njih su pohađali sudenti sa čitavog kontinenta u želji da prouče nauku zvezde. Astro –medicina je činila značajan deo literature ovog perioda, a uključivala je dijagnoza prema planetnim aspektima, pripremu upotrebu biljnih lekovita preparata u skladu sa njihovim sidralnim korespodencijama, kritične dane u toku bolesti, i opšta prvila za očuvanje zdravlja.
Vaskrsenje astologije koje u XIII veku dogodilo po čitavoj Evropi, prouzrokovalo je njen nagli rast, sve dok najzad nije ovladala svim učenim profesijama i klasama.Prihvatili su je najbolji umovi i najistaknutiji mislioci tog vremena. Kada je Katarina Mediči stigla u Francusku kao žena Anrija II i dovela istaknute firentinske astrologe. Ona je koristila i usluge Mišela od Noterdama , lekara – astrologa, koji je pobudio veliki interes i bio predmet velikih pohvala i rasprava u lečenju kuge 1546. On je bio pokršteni Jevrejin, koji će kasnije postati slavan po svojim proročanstvima, potpisan svojim latinskim imenom kao Nostradamus.
Do kraja XVIII veka upotreba astrologije u dijagnosticiranju i terapeutici oboljenja je potpunosti nestala i prakse ortodoksne medicine – makar one javne. I onda, kao i danas, izvestan broj lekara je nastavio da se koristi astrološkim kartama , kao pomagalima u otkivanju onog što se nazivalo zajedničkim imeniteljem bolesti- vezom pacijenata sa njegovom sadašnjom, prošlom i možda budućom bolešću. Drugim rečima , oni su vrlo razumno zaključili da je svako posebno oboljenje često samo deo jednog konstantnog toka u integralnoj prirodi pojedinca. Dr Hauard Kornel je u svojoj dugogodišnjoj praksi koristio astrlogojiju i postao autoritet u toj oblasti, govorio da je prvo i najvažnije pravilo koga se treba držati upoređivanje horoskopa doktora i pacijenata.
Princip rada medicinske astrologije
Najčešće postavljano pitanje protivnika astrologije iz redova nauke je ovo: kojim materijalnim sredstvima zvezde mogu delovati na čovečije telo ?
Paracelzus, veliki lekar –astrolog iz XVI veka, dao je odgovor najvećoj meri prikladan ovom pitanju:
Čovek je za zvezde vezan logikom sopstvenog sideralnog tela. Sideralan, sećate se , je sinonim za astralan, što znači ne samo ono , što je vezano ili dolazi od zvezda, već i vrstu natčulne supstance koja se smatra toliko prfinjenom da nalazi izvan opipljivog sveta. Sideralno ili astralno telo je, dakle, definisano kao fin, nevidljiv dvojnik fizičkog tela.
Većina savremenih astrologa, iako ignorišu astralno telo , priznaju činjenicu da moraju postojati osetljive tačke nervnog sistema kroz koje elektromagnetska stelarna energija deluje na telo. Rodni Kolin , britanski naučnik i sledbenik Uspenskog , daje šematski prikaz ljudskog tela, gde uzima srce kao Sunce i centar sistema, endokrilne žlezde će počivati na spirali, baš kao što solarni sistem izgleda kao spirala planeta koja se širi od centra prema krajevima. Iz sunčevog centra srca , spirala se razvija kroz timus pankreas, tiroidu i paratiroide, solarni pleksus, oblast delovanja nadbubrežnih žlezdi, prema zadnjem i prednjem režnju hipofize u svoju krajnu zavojnicu kroz seksualne žlezde u epifizi krajnjoj predstraži i mogućnosti organizma.
Kasnije u renesansi Đordano Bruno je prihvatio Kopernikov koncept fizičkog kosmosa, preformulisao je antički hilozoizam, objavio je da je univerzum veliki organizam smešten u beskrajnim svemirskim prostorom.
Predstava o kosmičkoj individiui ponovo se pojavila više od pola veka posle Brunove smrti u monadologiji nemačkog filozofa Gotfrida Lajbnica. Ukratko u njegovoj teoriji proizilazi iz dokrine monada koje su nedeljive, neuništive gradivne jedinice univerzuma.
Što se astrologije tiče, važnost njegove misli leži u njegovoj karakterizaciji materije kao sile i individualnog čoveka kao mikrokosmosa.
Prema Cejnu , svaka planeta na natalnoj karti pokazuje organizaciju ćelija misli, koja postaje prijemnik u astralnom telu, za energiju koja stiže sa dotične planete na toj poziciji. Npr. ako je Mars bio u Ovnu , u času vašeg rođenja , prijemni i otporni centar za energiju Marsa imaće položaj u predelu glave astralnog tela. Uz permanentne antene stvorene iz planetarnih aspekata u času rođenja , formiraju se povremene antene onda kada bilo koja planeta progresijom stigne u stepen savršenog aspekta prema drugoj planeti u natalnoj karti. Prirodno , postavlja se pitanje: kako planetna energija, koja dospeva do prijemnika na astralnom telu, utiče na fizički organizam?
Odgovor leži u činjenici da čovek poseduje elektromagnetsko telo koje proizvodi hemijske promene vezane za njihov metabolizam. Jedan fizičar i hirurg su kasnije dokazali postojanje elektromagnetnog polja koje okružuje telo.
Medicinski astrolozi znaju da ne samo mentalna već i sva druga veća oboljenja koja pogađaju zdravlje čoveka leže pod uticajem planetnih obrazaca, tvorca neprestalno promenjivih magnetskih odnosa između Zemlje i kosmosa. Oni takođe znaju da će natalna karta ubeležiti vreme kritičnih konfiguracija i označiti delove tela koji će biti ugroženi. Rad ove dvojice naučnika nije ostao usamljen. Negde u oko 1700. godine Anton Mesmer, kontraverzni genije, koji je položio temelje moderne psihoterapije, formulisao je koncept životinjskog magnetizma. Definisao je ovu silu kao fini magnetski fluid koji prolazi oko i kroz sve stvari i bića. Pod fluidom Mesner nije podrazumevao tečnost, nego lako pokretljive čestice i promenu njihovih uzajamnih pozicija bez razdvajanja u samoj masi. On je izneo tezu o postojanju obostranog uticaja između nebeskih tela, Zemlje i živih tela, i njenom delovanju posredstvom , univerzalnog i besprekidnog fluida.
Kasnije , je došlo do toga da se aura ili ljudsko magnetno polje može videti golim okom, ali to su radile senzibilne osobe sedeći u zamračenim prostorijama i koristeći spiritualni vid. Najviše uspeha na tom polju imao je Karl fon Rajhenbah i to u XIX veku. A prvi pokušaj da se aura opazi golim okom izveo je 20 –tih godina prošlog veka Dr Volter Kilner u Londonu. On je usavršio ekran koristeći retku boju od ugljenog katrana zvanu dicijanin, koja je magnetsku telesnu radijaciju činila vidljivom običnom posmatraču.
Dr Kilner je izvestio o premeni u izgledu aure čim bi osoba obolela. On je razradio sistem dijagnosticiranja bolesti koz posmatranja ovih varijacija aure. Značajno je da bi ovu pojavu predskazivale karakteristične abnoramalnosti aure, daleko pre pojave kliničkih simptoma. Takvi znaci predosećanja daju težinu teoriji koju dele mnogi medicinski astrolozi – bolest prvo pogađa astalno telo pa se zatim odražava na fizički oragnizmu. Kilner je zaključio da se iz ljudskog tela mogu primetiti zraci koji isijavaju i zatim projektuju u nebo. Kasnije su istraživači zaključili da su ovi zraci aure rezultat usmerene svesti. Mišljenja da usmerena svest kontroliše elektromagnetske linije sile važna je za medicinsku astrologiju. Ono pruža objašnjenje kako pojedinac može izmeniti i modifikovati uticaje koji do njega stižu iz planetarnih izvora. Ono takođe dokazuje aksiom da zvezde usmeravaju , ali ne prisiljavju.
Mekur , planeta svesti i razuma, ima moć da promeni pravce magnetskih tokova i povisi ili snizi frekvenciju njihovih vibracija. Delujući kao kontrolni uređaji Merkur igra vitalnu ulogu u opštoj zdravstvenoj slici.
Vodič kroz astro-dijagnozu
Precizna dijagnoza bolesti kroz interpretaciju natalnog i progresivnog horosopa , ne zahteva samo dugo iskustvo i veliku veštinu u astrologiji, već i osnovna medicinska znanja.
Pozicije i aspekti Sunca i Meseca i ascendenta ili znaka u usponu , su oni faktori koji zasnivaju osnove za razvoj zdravlja ili praktikovanje astro-dijagnoze.
Pri proučavanju natalnih karata, kako bi se ustanovili opšti izgledi( vitalnost i snaga za oporavak), većina iskusnih astrologa počinje od Sunca. To je zato što sunčeva snaga u trenutku rođenja ( po snazi i aspektu) obezbeđuje precizan pokazatelj konstitucije organizma. Treba imati u vidu da vitalnost i dobro zdravlje ne garantuju dugovečnost. Ponekad osoba može uživati u briljantnom zdravlju celog života i umreti rano, dok neko drugi pati od raznih bolesti i tegoba do duboke starosti. Dužina života pokazuje neki drugi faktori, različiti od onih koji uključuju solarni položaj. Po opštem pravilu, razumno je očekivati dug život ako su Sunce , Mesec i ascendent snažni u znaku i svi ( kao i ascendentova planeta vladalac), oslobođeni bilo kakvih aflikcija.
Ascendent ili ulazni znak
Pri određivanju opšte slike zdravlja i bolesti u životu individue nužno je znati njegov ascendent ili ulazni znak. Ascendent je znak koji se uspinje istočnim horizontom u trenutku rođenja ( zahvaljući rotaciji Zemlje po svojoj osi), onako kako je viđen sa mesta rođenja. Termin je takođe korišćen da označi ne samo tačan stepen ekliptike koja raste , već čitavog zodijačkog znaka kome ulazni stepen pripada.
Velika je važnost precizno ustanoviti ascendent u ličnom horoskopu. U slučaju medicinske astrologije, koji nam je ovde najpreči, tačno određenje ulaznog znaka izuzetno je važno zato što se ono koristi da obeleži vrh Prve kuće koja se tiče fizičkog tela. Inspirator teorije o stelarnim antenama koju smo već spominjali , Cejn, tvrdi da stepen ascendenta obeležava snažnu liniju elektromagnetske energije koja teče preko astralnog tela, jasno vidljivu vidovitim osobama. Aspekti ascendenta su skoro jednako važni , što se zdravlja tiče kao i aspekti Sunca i Meseca.
Ipak veliki broj ljudi ne zna ni precizan sat svoga rođenja. Čak su i roditeji , ako su još živi, obično iznenađujuće neodređeni kad ih upitate o tačnom vremenu rođenja svoje dece. Profesionalni astrolozi koriste nekoliko metoda da bi rešili ovaj problem. Jedan je poznat kao rektifikacija (ispravljanje), a izvodi se kroz kalkulacije zasnovane na važnim trenutcima u životu osobe kojoj se radi horoskop, kao što su prva ozbiljna bolest, nesrećni slučajevi, smrt roditelja ili braće i sestara, venčanje, rođenje deteta i tome slično.
Drugi metod se bavi upoređivanjem pozicija kuća i aspekata u horoskopu osobe sa njegovim društvenim statusom, crtama karaktera, vrstom posla koji radi ili profesijom i imovinskim stanjem.
Treća procedura je poznata pod aspektom Prenatalna epoha i razvijena je iz drevne hermetičke teoreme. Hermes je zabeležio da određene veze postoje između položaja Meseca pri rođenju i ascendenta u vreme začeća , i obrnutu. Sefarijal je 1898. izveo astronomsku formulu zasnovanu na ovoj opštoj ideji i objavio je pod naslovom Prenatalna epoha i zakon seksa.
Iskusni astrolozi su do sada već postali sasvim sposobni da procenjuju ascendent osobe prema njenom fizičkom izgledu. Osim toga ascendent pruža uvid u volju ličnosti osobe –njenu prilagodljivost okolini. Pažljivom analizom I kuće, može se da se vidi osnovna emocionalna šema, lične navike, potisak individualnih želja i njihovo zadovoljenje, sposobnost za samodisciplinu. Svi ovi faktori direktno se odražavaju na zdravlje zato što ponašanje – bilo pozitivno ili negativno, konstruktivno ili negativno može usloviti bolesti i to i čini.
Pitanje nasleđa je takođe važna stavka u razmatranju uređenih fizičkih slabosti i predispozicija za određene bolesti. Ako je Sunce pri rođenju u zemljanim ili vodenim znacima ( Bik, Devica, Jarac, Rak, Škorpion, Ribe), ili ako postoji planetno težište na ovim znacima, faktori nasleđa su obično na najjači na majčinoj strani. Kada je natalno Sunce u vazdušnim ili vatrenim znacima( Blizanci, Vaga, Vodolija, Ovan, Lav, Strelac), ili su ovi istaknuti zbog naseljenosti planetama, nasleđene crte i tendencije su prevashodno sa očeve strane.
Raniji pisci i pripadnici ezoteričke škole, doduše, insistiraju da su astrologija i doktrina ponovnog rađanja međusobno isprepletane.
Dr Kornel to ovako objašnjava:
Priroda i više sile vladaju, uređuju i upravljaju inkarnacijom individue i prema zakonu privlačenja i sličnosti, vode Ego koji dolazi do roditelja, predaka i linije porekla, koje su sa njim manje ili više vezani iz prošlosti.Ovi vladari sudbine, prouzrokovaće da se rođenje dogodi u vremenu i mestu koji zvezdanoj mapi rođenja daju saglasje sa takvim porodičnim vezama. Roditelji daju embrionu koji zri i detetu, po pravilu, telo umnogome slično svom sopstevnom , ili slično nekom srodniku ili pretku po istoj liniji, ali majstori i posvećenici okulta poučavaju da um i karakter deteta nisu direktno preneseni sa roditelja.
Umesto toga, Ego koji dolazi ili duh , donosi sa sobom svoj sopstveni karakter. Rečeno je da zvezdana karta rođenja pokazuje karakter i dostignuća koje je osoba imala pri smrti fizičkog tela u njegovoj prethodnoj inkarnaciji. U sadašnjem životu on uobličava i gradi mapu koja će biti … prototip za njegovu sledeću inkarnaciju.
Astrolozi iz prošlosti samouvereno su predviđali tačno vreme vitalnih događaja kao što su sudbonosne nesreće i smrt. Danas nema etičkog ispravnog astrologa koji bi svom klijentu otkrio tačan datum sopstvene ili bilo čije druge smrti. U jednu ruku, to bi bio prekršaj , kažnjiv možda zatvorom, a u drugu , svaki iskusni astrolog zna da nema te planetarne konfiguracije koja predskazuje određenu smrt određenog dana. Postoje indikacije , kako u natalnoj tako i progresivnoj karti, vidljive stručnjaku, koje jasno upozoravaju da će u određenom periodu čovekovog života Označitelj i vitalne tačke njegovog horoskopa biti ugrožene nizom zlih strujanja koja mogu prouzrokovati smrt. Ali samo to ne može biti dovoljno da se donese čvrsto i pouzdano predskazanje. Horoskop ukazuje na periode u kojima će osoba biti izložena teškom nervnom ili fizičkom naporu, ali sigurno ne označava hoće li neko njemu podleći ili neće. Postoji bezbrojni slučajevi u kojima je horoskop pokazivao nešto što je izgledalo kao skup poraznih uticaja čija bi , u tom trenutku, jedini ishod bio smrt, a osoba je njih preživela sasvim udobno. Postoje bezbrojni slučajevi u kojima su osobe umirale, a horoskop je prema uobičajenim pravilima pokazivao srazmerno malo napora u životu.
Sve ovo nipošto ne znači da ne postoji predodređeno vreme u zemljskom životu svake osobe, u kom će morati da pređe iz jednoga oblika postojanja u drugi. Sve ima svoje vreme i kada se rađa i kada se umire.
Moja uloga kao astrologa u analizi natalne karte , je da ukaže na potencijalne slabe tačke u klijentovom horoskopu. Tj. one slabe tačke koje ukazuju na loše postavljene planete u znacima i kućama, i loše aspekte koje tvore međusobno, a što sve može da ukaže na jedan disbalans u planetarnim energijama, koje mogu usloviti pojavu ili simptome određenih vrsta oboljenja i bolesti. Ovi disbalnsi mogu nastati kao posledica velikog pritiska koji osoba trpi od spoljnih i unutrašnjih faktora, a koji probijaju astralno i prelaze na fizičko telo osobe , vlasnika horoskopa. Zadatak astrologa je da predvidi i najavi klijentu unapred, moguće ispoljavanje određenih događaja i potencijalnih problema ,koji mogu izazvati psiho-fizičke reakcije organizma i stvoriti uslove za razvijanje određenog oboljenja. Takođe astrolog može klijenta savetovati prilikom odabira određenog lekara ili načina i vremena uzimanja nekog leka ili pomoćnog lekovitog sredstva, a takođe vrlo bitno je i izbor povoljnog vremena za operativno lečenje klijenta ukoliko to određeno oboljenje dozvoljava. Takođe mogu da ukažem klijentu, koji tip i vrsta rekreacije ili meditacije, može biti najbolji po njega i podizanje njegovog psiho-fizičkog zdravlja organizma. Astrolog može da predvidi i da ukaže parovima kada je najbolji period za začeće žene i da pomogne svojim savetima oko plodnosti i odabira pola deteta. Naravno sve to može da se uradi pažljivom i preciznom analizom klijentovog natalnog horoskopa, koja u sebi sadrži sve aspekte klijentovog života i njegove porodice, a da se kao jedan od bitnijih segmenata njegovog života, apostrofira njegovo zdravlje, kao najvažniji aspekt njegovog bića.
Astrolog Vladimira Lazarević